Sve o IPv6 i šta nam donosi

јануар 23, 2020

Ako vam je promakla velika vest koju je krajem prošle godine objavio RIPE NCC, evo o čemu se radi. Naime, 25. novembra 2019. RIPE je objavio da je ostao bez ijedne raspoložive javne IP adrese iz IPv4 opsega.

Naravno, ovo se odnosi samo na izdavanje novih IP adresa definisanih Internet Protokolom u verziji 4, poznatijem kao IPv4, koje više ne mogu da se obezbede, ali internet provajderi još uvek imaju nešto u svojim zalihama, dok ne potroše.

Da sve ovo ne bi zvučalo kao kraj Interneta i kraj civilizacije kakvu danas poznajemo, važno je da pojasnimo da je ovakav rasplet događaja već duže vreme bio sasvim očekivan i bilo je samo pitanje vremena kada će se konačno i desiti. Zapravo, već više od 20 godina se radilo na narednoj verziji IP protokola koji će moći da obezbedi nove IP adrese. Taj novi protokol je poznat pod nazivom IPv6 i zapravo predstavlja 6. verziju Internet Protokola.

Da bismo znali šta nam IPv6 donosi dobro je da pre svega znamo šta je zapravo IPv6 i zašto nam je on tako preko potreban.

Kratka istorija IPv4

Verujemo da nije neophodno da vam posebno predstavljamo IPv4 jer je ova verzija IP protokola već dugo godina prisutna tehnologija. Primera radi, ako imate server na mCloudu on ima svoju IP adresu koja je Ipv4. I domeni koje imate su u name serverima zasnovanim na IPv4 adresama.

Radi se o verziji protokola koja je nastala u 70-im godinama prošlog veka kao prva velika verzija Internet Protokola (IP) , odnosno kao standard za razmenu podataka između uređaja koji su povezani na Internet. Od kada je 1981. godine zvanično predstavljen javnosti, IPv4 je postao temelj celokupnog Interneta i to je ostao sve do današnjih dana. Pa ako je tako, zašto nam je onda uopšte bila potrebna neka nova verzija?

Razlog je vrlo jednostavan – počelo je da nam nedostaje slobodnih IP adresa za ogroman broj uređaja koji je u međuvremenu počeo da se povezuje na Internet. Kada je IPv4 nastao 70-ih godina XX veka nije bilo lako pretpostaviti da će jednog dana, u ne tako davnoj budućnosti, broj slobodnih IP adresa biti premali da se dodeli svim tim novim uređajima koji su se u međuvremenu pojavili.

IPv4 je baziran na 32-bitnom adresnom modelu, koji mu omogućava da obezbedi 232 jedinstvenih IP adresa.  Prevedeno u konkretan broj to iznosi tačno 4 294 967 296 jedinstvenih adresa.

Bez obzira što je u pitanju veliki broj, vremenom je ovaj broj počeo da se ubrzano smanjuje, naročito pojavom sve većeg broja uređaja koji se povezuju na Internet. Pojavom IoT uređaja broj raspoloživih adresa je rapidno počeo da se smanjuje. Zato je bilo potrebno nešto preduzeti na vreme.

Već krajem 90-ih godina XX veka, to je postalo i više nego očigledno, pa su ljudi iz IETF-a prionuli na posao i kreirali novi standard pod nazivom IPv6 (IPv5 nikada nije postao zvanična verzija, pa nikada nije ni ugledao svetlost dana). Glavni zadatak ovog tima je bio upravo da se kreira protokol koji će omogućiti dovoljno IP adresa za svaki računar, tako da one budu na raspolaganju i u dovoljno dalekoj budućnosti.

Možemo slobodno reći da smo sa verzijom IPv6 dobili ne samo dovoljan broj, nego, bar gledano iz današnje perspektive, broj koji neće biti tako lako potrošiti ni u prilično dalekoj budućnosti.

Šta nam to novo donosi IPv6?

Pre svega IPv6 nam donosi 128-bitni adresni model i potpuno drugačiju adresnu strukturu koja mu omogućava da obezbedi neverovatno veliki broj jedinstvenih IP adresa.

Za razliku od 32-bitnog modela, 128-bitni model može da obezbedi 2128 jedinstvenih IP adresa, što se prevedeno na konkretan broj može napisati kao neverovatnih 340 282 366 920 938 463 463 374 607 431 768 211 456 jedinstvenih IP adresa!!! (napišite nam u komentaru ako znate kako se izgovara ovaj broj 😊).

Možemo slobodno reći da upravo taj ogromni adresni opseg predstavlja najveću razliku između IPv4 i IPv6.

Pored ovoga IPv6 donosi i potpuno novu adresnu strukturu u odnosu na IPV4.

Adresna struktura IPv4

Kao što je već poznato IP adresa u verziji IPv4 je bazirana na numeričkom modelu i predstavljena je kao četiri grupe brojeva koji su razdvojeni tačkom.

Primer: 10.172.10.18

Svaka ova grupa je poznatija pod nazivom oktet (jer se svaka sastoji od 8 bitova), a opseg brojeva u svakom oktetu se kreće od 0-255.

Drugim rečima, svaka adresa se sastoji od 4 okteta od kojih svaki od njih ima mogućnost da bude neki od brojeva u rasponu od 0-255, što znači da za svaki oktet na raspolaganju imamo ukupno 256 brojeva.

Ako bismo sada pokušali da izračunamo ukupan broj mogućih jedinstvenih kombinacija u IPv4, došli bismo do broja  (256 x 256 x 256 x 256), što predstavljeno konkretnim brojem iznosi tačno 4 294 967 296 jedinstvenih kombinacija, odnosno jedinstvenih IP adresa.

Kao što vidite ovaj broj u potpunosti odgovara broju mogućih jedinstvenih adresa koje IPv4 može da obezbedi.

Važno je i napomenuti da, s obzirom da se pomenuti bitovi konvertuju u lako čitljiv format brojeva, format IP adrese se lako čita i može se čak i lako zapamtiti.

Adresna struktura IPv6

Za razliku od IPv4, IP adresa u verziji IPv6 je bazirana na heksadecimalnom modelu i sastoji se od 32 heksadecimalne cifre podeljene u 8 grupa od po 4 heksadecimalne cifre, odvojene sa dve tačke.

Primer: 2000:0001:1211:EFE1:0063:000D:00F0:FEFB

S obzirom da je u pitanju heksadecimalni zapis, to znači da svaka cifra može biti u rasponu od 0-16 (odnosno od 0-F pošto je u pitanju heksadecimalni zapis).

Zbog specifinog modela adresiranja, ovaj zapis nije nimalo lak za pamćenje, pa je standardizovan i način na koji se on može skraćivati. To nije tema ovag teksta, ali je dobro znati da postoji mogućnost da se ovako dugi zapisi donekle skrate, a i dalje budu u okviru definisanih standarda.

Za razliku od svog prethodnika kod koga se IP adresa sastoji od 4 grupe od po 8 bitova (32 bita),  u verziji IPv6 ona se sastoji od 8 grupa od po 16 bitova (128 bitova).

Ukoliko sada sve ovo prevedemo u broj mogućih kombinacija IP adresa dobićemo broj od 340 282 366 920 938 463 463 374 607 431 768 211 456 jedinstvenih brojeva od koji svaki od njih može biti alociran kao jedinstvena IP adresa.

Ako vas je upravo zabolela glava čitajući ovaj broj, verujte da smo i mi prošli kroz identično iskustvo.

Da bismo ipak bili precizniji, nije ceo ovaj broj raspoloživ za javno adresiranje.

Naime, IANA (Internet Assigned Numbers Authority) koja predstavlja telo nadležno za upravljanje IP adresiranjem, u jednoj od svojih specifikacija definisala je opsege koji za sada mogu biti korišćeni za javno adresiranje.

Prema toj specifikaciji javna IPv6 adresa može biti ona kod koje su prva tri bita setovana na 001. Ovim se broj raspoloživih jedinstvenih javnih adresa svodi na broj od 42 535 295 865 117 307 932 921 825 928 971 026 432, što je bez sumnje i dalje neverovatno veliki broj.

Priznaćete, čak i u poređenju sa ovim brojem, broj raspoloživih IP adresa koje obezbeđuje IPv4 izgleda zaista kao patuljak. Upravo u tome i jeste najveća prednost koju nam donosi IPv6 u odnosu na IPv4 – a to je ogroman broj raspoloživih IP adresa koje mogu biti alocirane kao jedinstvene.

Dodatne prednosti IPv6 u odnosu na IPv4

Pored već pomenute prednosti koju nam donosi IPv6 u osnosu na IPv4, tu su i neke druge prednosti koje su možda malo manje uočljivije na prvi pogled, ali su itekako važne i zaslužuju da ih obavezno pomenemo:

  • Unapređeni Data Flow. Za razliku od IPv4, verzija IPv6 ne koristi broadcasting poruke. Podržane su unicast (jedan izvor prema jednom odredištu), multicast (jedan izvor prema više odredišta) i anycast poruke (adresiran na grupu nodova, ali se šalje samo nodu koji je najbliži). To ne znači da više ne postoji koncept brodcasting poruka, već samo to da se one više ne koriste na nivou 3, ali se i dalje mogu korisiti na nivou 2. Multicast omogućava bolji protok podataka (kao kod strimovanja medijskih sadržaja) koji mogu biti simultano poslati na više lokacija, što na kraju štedi mrežne resurse.
  • Jednostavna i efikasna adresna struktura. Pojednostavljen je način na koji se poruke rutiraju, primenom manjih i razumljivijih tabela za rutiranje i naprednijom hijerarhijskom strukturom poruka. Sve ovo zajedno omogućava bolje procesiranje paketa i njihovo lakše i bolje rutiranje. Dodatno, IPv6 donosi i takozvanu automatsku konfiguraciju adrese, što znači da uređaj sam može generisati svoju IP adresu.
  • Integrisana sigurnost Primenom IPv6 standarda omogućena je bolja zaštita unutar samog IPv6 protokola. IPSec koji omogućava poverljivost podataka, autentikaciju i verodostojnost podataka, je ugrađen u IPv6. Zbog toga što je IPv4 potencijalno mogao da u sebi sadrži i neki malware, korporativni firewall uređaji su često blokirali IPv4 ICMP pakete. Zbog toga što u IPv6 IPSec može biti primenjen na ICMP pakete, protok podataka je značajno bolji jer firewall neće blokirati takve pakete.
  • Podrška novim servisima. Eliminisanjem potrebe za NAT-ovanjem IP adresa, omogućene su takozvane end-to-end konekcije. Postalo je lakše kreirati i održavati peer-to-peer mreže, pa su i servisi kao VoIP i QoS dobili novu dimenziju.

Prelazak na IPv6

Iako je već tu, kompletan prelazak na IPv6 iz raznih razloga ne može biti tako brz kako bismo mi možda želeli.

Kao što smo videli IPv6 donosi mnogo prednosti u odnosu na IPv4, ali sam prelazak na njega neće biti tako jednostavan i gotovo je izvesno neće biti u potpunosti moguć u neko skorije vreme.

Već neko vreme su u opticaju strategije kojima bi se omogućilo da u nekom optimalnom roku IPv4 bude zamenjen sa IPv6. Pošto je to veoma opširna tema, samo bismo zaključili da kao i svaka migracija na novu tehnologiju, tako i ova sa sobom nosi brojne izazove i zahteva kako globalnu tako i lokalne strategije za bezbolnu tranziciju sa jedne na drugu tehnologiju.

Ono što je za vas bitno je da nema potrebe da brinete u ovim problemima, jer mCloud ima sasvim dovoljno IPv4 adresa, a od skoro su omogućene i IPv6 adrese. Vašem serveru mogu potpuno besplatno dodeliti željeni broj IPv6 adresa pa možete odmah i da ih testirate. Samo kreirate tiket mCloud podršci 😊

Bez komentara

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

mCloud mailing lista
Da li želiš da se prijaviš na mCloud mailing listu i svake nedelje dobijaš informacije o našim tekstovima na blogu i novostima iz mCloud-a?
Nemoj više prikazivati