mDay 2017: Kuda plovi ovaj developerski brod?

Nova godina i nova prilika da se u mCloud organizaciji, developeri, pre svega oni orijentisani na web, ponovo okupe na njima posvećenoj konferenciji. Domaćini su se ovog puta odlučili da događaj zakažu nešto ranije nego prošle godine, a odabrana je i nova lokacija – Jahting klub Kej, što je sve zajedno donelo dodatni ugođaj svim učesnicima. Jeste dan održavanja skupa bio nedelja, ali sunčano i mirno vreme bilo je idealno za okupljanje koje je u svom planu i programu sadržalo i kratku plovidbu beogradskim rekama. Ali da ne dužimo dalje, nego da pređemo na ovaj, sada već tradicionalni, pregled Developers’ mDay konferencije.

Ispred domaćina konferenciju je otvorila Jelena Opačić, direktorka prodaje i marketinga. Ukratko je upoznala okupljene sa radom kompanije mCloud i uvela ih u program konferencije. Red bi bio da se na ovom mestu pomene i da su podršku ovogodišnjoj konferenciji pružili Telenor i RNIDS, a važnu potporu u jutarnjem buđenju pružila je Black ‘n’ Easy kafa, uz osvežavajuće napitke Coca-Cole. Uvodno obraćanje je trajalo taman koliko treba, a nakon upoznavanja sa važnim detaljima konferencijskog programa (kao što je recimo predviđeno vreme za ručak) mogli smo da pređemo na zvaničan program.

S obzirom na ozbiljnost i dugoročnu važnost teme prvog predavanja, ona jutarnja kafa je svima bila dobro došla. Nevena Ružić, pomoćnik Generalnog sekretara Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, upoznala je okupljene developere sa nečim o čemu je verovatno malo ko razmišljao kada se dohvatio pisanja koda. Ono što nas u narednom periodu očekuje je sprovođenje Generalne uredbe o zaštiti podataka koja se odnosi na sve države članice Evropske unije, a posledično i na one koji bi se toj Uniji pridružili ili sa njom na ovaj ili onaj način sarađuju i tamo privređuju. Nevena je navela da ova Uredba obuhvata nekoliko ključnih pitanja (ovde ih nećemo navoditi pošto oni koje zanima ova tematika mogu naći i link za snimke svih predavanja na kraju ovog teksta). Neka poenta je da se u razvoju, da li web ili mobilnih aplikacija, softvera i slično, mora povesti računa ne samo o kvalitetu koda već i o tome da li se i na koji način barata sa podacima korisnika. Pored zaštite podataka, vođenja računa o pravima osoba čiji se podaci obrađuju, obavezama rukovaoca podataka i tako dalje, Nevena je skrenula pažnju i na drakonske kazne koje prete onima koji ne povedu računa o svim aspektima Uredbe.

Nakon ove ni malo naivne teme koja će, verujemo, u narednom periodu itekako biti u centru pažnje, usledilo je još jedno “teško” predavanje. Na Bogdana Kecmana iz Oracle-a smo se već navikli da otvara zvaničan deo mDay-a, pa iako je ovog puta malo “pomeren” u programu imao je složen zadatak – da u 20 i nešto minuta spakuje sve što je važno reći o MySQL serveru 8.0. Eto, konačno doživesmo izlazak nove verzije najpopularnije baze podataka na webu i na osnovu onoga što nam je Bogdan prezentovao čekanje se isplatilo. Nova verzija MySQL-a donosi više od 200 unapređenja među kojima je podrška za GIS, JSON funkcije, Unicode 9.0, UTF-8, ali i značajna brzinska unapređenja što je itekako važno u ovo vreme kada svaka dodatna milisekunda učitavanja znači razliku između uspeha i zaborava vašeg web projekta. Spisak novosti je zaista obiman i Bogdan je imao problema da se “upakuje” u zadato vreme, ali kao i uvek, bilo ga je zadovoljstvo slušati.

Ilija Studen iz kompanije ActiveCollab nastupio je sledeći i publici pružio pogled na softverski razvoj kroz primenu tzv. trunk-ova. Trunk based development (nećemo ni pokušavati da damo odgovarajući prevod na srpski) predstavlja jedan od načina da se ubrza razvoj kompleksnih projekata kod kojih je uključen veći broj developera. U takvim slučajevima često se dešava da je potrebno pojedine zadatke (rad na nekim komponentama ili popravke bagova) odraditi paralelno, pa zatim integrisati sve izmene u glavni projekat (to bi bio neki master, odnosno trunk). Ilija je ovu kompleksnu temu obradio iz programerske i poslovne perspektive, i svakako se vredi upoznati sa njegovim predavanjem, koje doduše iziskuje neko predznanje ove materije.

U pravom trenutku da nas malo “relaksira” nakon dve “teške” teme došla je Jelena Ožegović iz Fondacije “Registar nacionalnog internet domena Srbije”. Kroz predavanje veselog naslova “.COM je kul, ali i mi smo” provela nas je kroz niz zanimljivih statističkih podataka i informacija vezanih za aktuelnu domensku scenu. Saznali smo recimo da je u drugom kvartalu 2017. zabeleženo da je na celom svetu registrovano 331.9 miliona naziva internet domena, od čega čak 129.2 otpada na .COM. Nemački domen .DE je recimo u problemu pošto je skoro dostigao gornju granicu mogućnosti za registraciju novih imena, pa je postalo popularno da se novi nemački sajtovi registruju na gruzijskom domenu koji ima esktenziju .GE. Jelena se ipak nije zadržavala samo na ovim podacima već se potrudila da nas detaljno upozna sa radom RNIDS-a i prednostima registracije na domenima o kojima se stara ova organizacija, a to su naravno .RS i .СРБ. Evo i jedne zanimljive informacije vezane za RNIDS – ova organizacija je jedna od tek sedam TLD (top level domain) registara na svetu kojima je DNS servis radio u potpunosti i bez prekida od osnivanja – što u slučaju RNIDS-a znači čitavih 11 godina.

Jedno predavanje o projektu iz prakse, koje bi bilo zanimljivo i nekoj široj publici, a ne samo programerima, održao je Veljko Manojlović iz Telenora. Ova kompanija je 2011. započela razvoj svoje mobilne aplikacije, pa nas je Veljko upoznao sa procesom razvoja koji je usledio narednih godina i koji je doveo do danas raspoloživih funkcionalnosti. U svojoj prezentaciji sažeo je i izazove sa kojima se sreo tim koji je radio na razvoju, priču o upotrebljenoj arhutekturi, organizaciji rada, kao i alatima koji su primenjeni tokom razvoja.

Iz tipične web development priče izveo nas je Mladen Lazarević iz kompanije SevenBridges, kompanije koja se nalazi na samoj granici naučno-tehnološkog razvoja. U pitanju je bioinformatika, oblast koja je rođena tokom razvoja projekta mapiranja ljudskog genoma tokom devedesetih godina prošlog i početkom ovog veka. Da je većini ljudi ova oblast i dalje prilična nepoznanica i da izaziva kontroverzu pokazala su i pitanja koja su usledila nakon Mladenovog predavanja, a koja su se mahom odnosila na etičke probleme rada na genima. Što se tiče samog predavanja Mladen se zaista potrudio da prenese ne samo koncepte koji stoje u osnovi posla kojim se bavi firma iz koje dolazi, već i uzbuđenje koje proizilazi iz same činjenice da se bavite nečim što je zaista inovativno i čiji se dometi i mogućnosti još uvek istražuju. Sama bioinformatika sažima nekoliko velikih oblasti – statistiku, biologiju, računarske nauke – pa svojom sveobuhvatnošću i dosegom nadilazi kako mogućnostima, tako i tehničkim zahtevima neke druge oblasti, kao što su recimo nauka o podacima (Data Science) ili biostatistika.

Nakon Mladenovog predavanja i uzbudljivog upoznavanja sa bioinformatikom usledila je preko potrebna pauza za ručak. To je bila prilika i da se brod Kej otisne Dunavom i Savom i da publika po lepom i sunčanom jesenjem popodnevu odmori svoje sive ćelije i pripremi se za nastavak programa. Ovde sledi i pauza u tekstu, pa pre nastavka čitanja pogledajte i kratak filmić na ovom linku, koji je u tri minuta sažeo atmosferu sa ovogodišnjeg mDay-a.

U nastavku zvaničnog dela konferencije prvo predavanje je održao Boris Vezmar iz firme SuperAdmins. Kao što se i da naslutiti iz naziva u pitanju je firma posvećena pružanju podrške za bilo šta što ima veze sa IT infrastrukturom. Sedište firme je u Beogradu, još jedna kancelarija se nalazi u Ljubljani, a ukupno je zaposleno više od 40 IT stručnjaka. SuperAdmins-i su posebno specijalizovani za cloud okruženja poput Amazon web servisa i Microsoft Azure-a.

Boris je iskusan sistem administrator koji je okupljenim developerima preneo ono što smatra za najvažnije savete kada je reč o zaštiti sistema i podataka ili kao što je i sam naslovio svoju prezentaciju “jednostavni odbrambeni sisadmin saveti koje bi svaki dev trebao da zna”. Kroz praktične primere prikazao je rešenja za detekciju i zaštitu, detekciju i izbegavanje, prevenciju iz “korena” i osnovnu prevenciju upotrebom eksternih servisa (CDN).

Još jedno predavanje zasnovano na projektu sprovedenom u praksi održao je Miloš Marčeta sa portala Telegraf.rs. On je predstavio studiju slučaja projekta prelaska Telegrafa sa WordPress platforme na namenski razvijen CMS. Projekat je započet još pre pet godina i ekipa koja je na njemu radila susrela se sa brojnim izazovima, ali je ova tranzicija itekako bila potrebna. Rast posete na portalu i sve veće opterećenje obradom velike količine podataka komplikovali su održavanje starog rešenja baziranog na WordPress platformi. Telegrafov tim se odlučio na razvoj sopstvenog CMS-a i u okviru tog projekta primenio je neka zanimljiva rešenja koja su omogućila veću fleksibilnost platforme, pouzdaniji rad, manje opterećenje infrastrukture i, što je posebno važno za jedan informativni portal, značajno povećanje brzine učitavanja stranica, pa samim tim i povećanje konkurentnosti.

Aleksandar Matanović iz ECD-a svojim predavanje nas je uveo u poslednji blok koji je doneo teme zanimljive široj publici. Aleksandar se u naslovu svoje prezentacije zapitao da li su blokčein i kriptovalute velika stvar ili tek veliki balon koji samo što nije pukao. S obzirom da je na tržištu trenutno prisutno više od 1100 kriptovalute ne čudi sve veća zabrinutost da se bližimo trenutku kada će cela priča “pući” i sa sobom odvući veliki broj neopreznih ulagača. Aleksandar je međutim podsetio na vrhunac dot-com ludila nakon čijeg kraha je na tržištu preostalo ono što je bilo zaista kvalitetno i dugoročno održivo. Takav je slučaj i sa kriptovalutama, a posebno sa blokčein tehnologijom koja postaje sve zanimljivija za upotrebu u različitim informatičkim oblastima. Koliko je ovo predavanje izazvalo pažnje videlo se i po brojnim pitanjima publike i komentarima koji su u nekoliko navrata prekidali samu prezentaciju.

Već pri pogledu na program konferencije bilo je jasno da će veliku pažnju privući Dragan Pleskonjić, jedan od naših vodećih stručnjaka na polju informatičke bezbednosti i uopšte informacionih tehnologija. Svoje bogato iskustvo i znanje primenio je u brojnim kompanijama i organizacijama širom sveta, a publici na mDay-u je kroz nešto duže, ali veoma zanimljivo predavanje, predstavio projekat na kojem sada radi. U pitanju je projekat Inpresec iza čijeg naziva se krije koncept inteligentne prediktivne bezbednosti (INtelligent PREdictiv SECurity). U osnovi reč je o novom pristupu informatičkoj bezbednosti i privatnosti kroz upotrebu veštačke inteligencije i mašinskog učenja. Sve brojniji izazovi sa kojima se suočavaju osobe i timovi koji se bave informatičkom bezbednošću zahtevaju da se u budućnosti primene neki novi alati i rešenja, a dragocenu pomoć bi mogli da dobiju kroz veštačku inteligenciju. Doduše, sasvim je izvesno da će veštačku inteligenciju i mašinsko učenje početi da primenjuje i druga strana, pa u budućnosti možemo da očekujemo i sukob mašina sa mašinama.

Odmah nakon Dragana Pleskonjića usledilo je i jedno potpuno atipično predavanje za ovakav skup. Antonije Pušić, popularni Rambo Amadeus, možda nije pripremio priču koja je fokusiranja na programere ili IT profesionalce, ali je predstavljala sjajnu dopunu priče koju smo imali na početku konferencije, a koja se odnosila na zaštitu podataka o ličnosti i probleme njihove zloupotrebe u komercijalne svrhe. Rambo je na njemu svojstven duhovit i prilično opušten način predstavio moralno ekonomski koordinatni sistem, svoje viđenje ljudskih odnosa i ponašanja koji se mogu sresti u svakodnevnom životu. Iako su u današnjem svetu moral i ekonomija u stalnoj koliziji on smatra da je moguće i poželjno živeti tako da drugima činite dobro, a da u isto vreme i vi sami imate korist. Da je pogodio “žicu” publici, osim po smehu koji je često prekidao njegovo predavanje, moglo se videti i po brojnim pitanjima koja su Rambu postavljali okupljeni developeri i IT stručnjaci.

Nakon Rambovog predavanja i kraće pauze za osveženje usledila je i poslednja stavka u programu – za mDay već tradicionalna panel diskusija IT zajednice. Moderator Nemanja Čedomirović i učesnici panela, Miloš Đekić – IT Serbia Podcast, Mladen Trišić – BIT, Nikola Poša – PHP Srbija, Milan Ivanović – WP Serbia, Marko Arsić – Kotlin User group i Mateja Opačić – JAVA imali su težak zadatak da se osvrnu na aktuelnu temu stanja IT edukacije i programerskog procvata u našoj zemlji. Da li su i koliko upotrebljivi kadrovi koji završavaju formalno obrazovanje, da li neformalno obrazovani IT stručnjaci imaju “širinu” obrazovanja koje se dobija na fakultetu, ima li dovoljno programera, da li se titule u domaćoj IT industriji zasluženo dobijaju ili ima previše senior programera, da li su žene u neravnopravnom položaju, da li IT kompanije same sebi prave problem upornim zapošljavanje isključivo kadrova sa iskustvom, ima li mesta za dalji razvoj mladih stručnjaka kada izađu sa fakulteta… Mnogo pitanja je postavljeno tokom više od sat vremena, na momente i veoma žustre rasprave, i sasvim je sigurno da ćemo se ovim pitanjima tek baviti u vremenu koje dolazi.

To bi ukratko bili utisci sa ovogodišnjeg mDay-a. Organizatori su odradili veoma dobar posao i poučeni iskustvom da je ovo okupljanje iz godine u godinu sve bolje i bolje, unapred se radujemo narednom druženju, tamo negde u drugoj polovini 2018. Do tada na YouTube kanalu mCloud imate priliku da bacite pogled na snimke predavanja koja su odražana ove godine, uz malu napomenu da prezentaciju Dragana Pleskonjića možete naći na ovom linku, dok je Rambov „Moralno ekonomski koordinatni sistem“ možete proučiti ovde.