Da li se gasi .io domen?

Domen u današnjem digitalnom svetu predstavlja mnogo više od adrese na kojoj je samo smešten naš web sajt. Domeni predstavljaju naše online prisustvo i naš online identitet. Registracija domena je prvi korak ka izgradnji tog identiteta.

Ukoliko imate svoj online biznis, sigurno vam je važno da u svakom trenutku budete vidljivi za postojeće i potencijalne klijente. 

Ipak, s vremena na vreme se desi da domeni prođu kroz događaje koji mogu da utiču na vidljivost vašeg web sajta. Jedan od takvih događaja je nedavno izazvao pometnju u developerskoj zajednici. O čemu se zapravo radi?

Domen .io se gasi?

3. oktobra ove godine Britanska vlada je najavila da Mauricijusu predaje suverenitet nad malim arhipelagom u Indijskom Okeanu, poznatim pod nazivom Čagos.

Ova vest ne bi sama po sebi imala mnogo veze sa domenima, da se iza ovog arhipelaga ne krije naziv jednog veoma popularnog ccTDL domena. U pitanju je, .io domen koji je nacionalna oznaka za Britansku teritoriju u Indijskom okeanu (Indian Ocean = .io), gde se i nalazi arhipelag Chagos.

Tu dolazimo i do veze između domena i ovog događaja. 

Naime, veliki broj softverskih kompanija, pogotovo start-up kompanija, ali i developera, već godinama zakupljuje domene sa .io ekstenzijom. Razlog tome je nezvanična veza koja je ustanovljena između .io domena i oznake I/O (input/output). Ova oznaka se često koristi u IT svetu za prikaz ulaza i izlaza (elektronskog sklopa, koda i sl). 

Jednostavno, među developerima i softverskim kompanijama je postalo veoma popularno imati domen koji se završava ekstenzijom .io.

Ovoj popularnost je u velikoj meri doprinela i činjenica da search engine-i tretiraju .io kao generički domen, što doprinosi dobroj poziciji u globalnim rezultatima pretrage.

Zato veliki broj kompanija i pojedinaca već godinama koristi ovaj ccTDL domen, da bi na taj način naglasili svoju tehnološku, pre svega softversku orijentaciju. Među najpoznatijim korisnicima .io domena su GitHub (github.io), CodePen (codepen.io), Framer (framer.io), Kubernetes (k8s.io) i mnogi drugi.

Pomenutom odlukom Britanske vlade dovodi se u pitanje dalja sudbina .io domena, kao i da li će oni nakon ove odluke biti ugašeni. 

To je za sada teško predvideti, ali odluka o njihovom gašenju bi bez sumnje imala za posledicu da preko 200.000 trenutno registrovanih .io domena bude dovedeno u situaciju da moraju da migriraju na neki drugi domen sa manje privlačnom ekstenzijom. 

Šta kažu pravila o registraciji domena?

ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers – neprofitna organizacija zadužena za globalno upravljanje internet adresama) pravila o ccTLD domenima nalažu da svaka teritorija ima sopstveni dvoslovni kod, a odgovarajući ccTLD domen mora da odgovara tom kodu. 

Ako neka teritorija izgubi svoj kod na listi, ICANN daje rok od pet godina, koji se može produžiti na deset godina, da se taj ccTLD domen ugasi.

Ovo može da bude problematično za .io domen, jer bi Britanska teritorija u Indijskom okeanu (BIOT), pod čijim je nadzorom .io, mogla da bude pripojena Mauricijusu. Ako BIOT izgubi status posebne teritorije i domen .io bi mogao biti povučen. 

U slučaju da Mauricijus preimenuje teritoriju ili zahteva drugačiji dvoslovni kod, ICANN bi mogao da promeni i sam ccTLD domen, što bi mnoge korisnike primoralo da migriraju na neki drugi domen.

Alternativa gašenju bi mogla da bude u tome da se zadrži specijalan status .io domena, slično kao što se to desilo sa domenom .su za bivši SSSR, koji i dalje postoji, uprkos nestanku ove države.U tom slučaju bi .io domen mogao da nastavi sa radom, a svim kompanijama i pojedinicima bi bilo omogućeno da ga i dalje koriste za svoje sajtove.

Nadamo se da će i u ovom slučaju ICANN naći najbolje moguće rešenje, kako bi svi korisnici .io domena na kraju mogli da odahnu.

Domen koji je ugašen zbog političke odluke i stvaranje .rs domena

Ako se malo bolje prisetimo, ovo nije prvi put da političke odluke utiču na sudbine Internet domena. Već u nekoliko navrata je došlo do gašenja nekoliko tada postojećih domena. 

Nama najpoznatiji i najbliži slučaj je gašenje .yu domena koji je pripadao SFRJ, a zatim i SR Jugoslaviji. Iz ugašenog .yu domena nastalo je nekoliko novih domena koji su i dan danas aktivni na teritoriji bivših SFRJ republika.

Kako je nastao .rs domen?

Kao što znamo, nakon raspada Jugoslavije (SFRJ), na njenoj teritoriji su stvorene su nove nezavisne države. To je dovelo do potrebe za stvaranjem novih nacionalnih internet domena koji će predstavljati te države. 

Za Srbiju i Crnu Goru, koje su bile poslednje zemlje u savezu Jugoslavije, postojala je tranzicija između .yu i novih domena .rs za Srbiju i .me za Crnu Goru.

.rs domen je zvanično postao dostupan za registraciju 10. marta 2008. godine, kada je zvanično uveden kao nacionalni domen za Srbiju, dok je .me domen zvanično postao dostupan za registraciju 24. septembra 2007. godine.

Pored .rs i .me domena iz .yu domena su nastali i neki drugi domeni, koji su dodeljeni novostvorenim državama koje su nastale raspadom SFRJ. To su .hr za Hrvatsku, .ba za Bosnu i Hercegovinu, .mk za Mekedoniju, i .si za Sloveniju.

Uprkos izazovima koji su došli sa gašenjem .yu domena, tranzicija se pokazala uspešnom. Do kraja marta 2010. godine, većina aktivnih sajtova prešla je na .rs domen ili na druge relevantne domene.

Kako je nastao .срб domen?

Nakon uvođenja .rs domena 2008. godine, pojavila se inicijativa za stvaranje ćiriličnog domena kako bi se podržala i promovisala upotreba ćirilice.

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) je pokrenuo aktivnosti u vezi s prijavom za ćirilični domen i podneo zahtev ICANN-u.

Godine 2011, ICANN je odobrio ćirilični domen .срб (скраћеница од „Србија“ на ћирилици), čime je Srbija dobila mogućnost da nacionalni identitet na internetu promoviše kroz svoje tradicionalno pismo. 

Proces testiranja i priprema za upotrebu trajao je nekoliko meseci, a prvi sajtovi sa .срб domenom su postali dostupni javnosti 2012. godine.

Kako se radi registracija .rs i .срб domena?

Registracija domena, odnosno kupovina domena je veoma jednostavna, a to važi za .rs domen. Na našoj stranici domeni smo vam pripremili kratko uputstvo o tome kako to da uradite i dali neke korisne informacije o tome kako se radi registracija domena. Ukoliko niste sigurni za koji domen da se opredelite, pogledajte članak na našem blogu Kako odabrati domen.

Ovo uputstvo važi za registraciju bilo kog domena uključujući i rs.domen ili .срб domen.

Kada već pominjemo rs.domen, preporučujemo da obavezno pročitate i Zašto je bolje koristiti .rs domen. 

Takođe, ukoliko niste sigurni koji domen odabrati za vaš brend, pročitajte tekst sa našeg bloga Naziv domena i brend – ima neka tajna veza. Tu smo detaljno objasniti kako naziv domena utiče na brend i kako kreirati svoj brend na Internetu.

Prednosti zajedničke registracije domena i hostinga

Za uspešno pokretanje vašeg sajta, neophodno je pre svega uraditi registraciju domena i zakup hostinga. Razlog tome je što će vam za postavljanje vašeg sajta osim domena biti potreban i web server koji obično dolazi u sklopu nekog hosting paketa.

Hosting paket uključuje hardver i prostor na nekom serveru koji možete zakupiti u skladu sa svojim potrebama.

Postoje osnovni hosting paketi za različite potrebe, od onih za male, jednostavne sajtove i oni najbolji hosting paketi koji su neophodni za funkcionisanje najvećih i najzahtevnijih sajtova.

Za većinu korisnika preporučujemo neki od naših cloud hosting paketa, a za one najzahtevnije tu su naši VPS hosting paketi.

Na kraju, ukoliko niste sigurni koji hosting paket najbolje odgovara vašim potrebama, pozovite našu tehničku podršku na 011-4-11-88-55 ili nam pišite na podrska@mcloud.rs.