Kako da prepoznate phishing i zaštitite svoj e-mail, web sajt i podatke
Phishing više nije prevara koja stiže samo kroz loše napisane e-mail poruke sa očigledno sumnjivih adresa. Danas je on mnogo uverljiviji, tehnički bolje osmišljen i često potpuno prilagođen lokalnom tržištu.
U Srbiji su poslednjih meseci ponovo aktuelne phishing prevare koje zloupotrebljavaju ime poznatih institucija i kompanija, a poruke stižu kroz e-mail, SMS, WhatsApp, Viber, pa čak i kroz lažne stranice koje izgledaju gotovo isto kao originalni sajtovi.
Za firme, vlasnike sajtova i korisnike poslovnih e-mail naloga ovo je posebno važno. Jedan neoprezan klik može da dovede do krađe lozinke za e-mail, pristupa cPanel nalogu, preuzimanja kontrole nad domenom, zloupotrebe kontakt formi, lažnog slanja poruka u ime firme ili čak pokušaja finansijske prevare prema klijentima.
Važno je imati na umu da phishing i slične prevare danas više nisu ograničene samo na e-mail. Napadači pokušavaju da dođu do korisnika i preko SMS poruka, aplikacija za dopisivanje, društvenih mreža, ali i kroz kontakt forme na sajtovima. U praksi to znači da poruka koja na prvi pogled deluje kao običan upit sa sajta, reklamacija, zahtev za ponudom ili obaveštenje o navodnom problemu sa domenom ili hostingom, takođe može biti deo pokušaja prevare.
Zašto je phishing danas opasniji nego ranije
Pre nekoliko godina mnoge phishing poruke bilo je relativno lako prepoznati. Imale su loš prevod, neobičan raspored elemenata i adresu pošiljaoca koja je delovala sumnjivo već na prvi pogled. Danas to više nije pravilo. Napadači koriste ozbiljnije alate, automatizaciju i veštačku inteligenciju kako bi poruke zvučale prirodnije, uverljivije i gramatički ispravnije.
Pored toga, sve češće koriste legitimnu infrastrukturu velikih platformi, pa lažna stranica ili posredni korak u napadu može biti hostovan preko servisa povezanih sa Microsoft, Google ili drugim velikim dobavljačima, što dodatno zbunjuje korisnike.
To znači da više nije dovoljno osloniti se samo na utisak “ovo mi izgleda sumnjivo“. Potrebno je da znate šta tačno proveravate i kako da reagujete.
Kako danas izgleda phishing u praksi
Kako smo malopre pomenuli, Phishing više nije vezan samo za e-mail. Ovakve prevare se sve više sprovode putem elektronske pošte, društvenih mreža, telefonskih poziva i SMS poruka, sa ciljem da korisnik klikne na link, otvori prilog ili unese poverljive podatke.
Kod nas su trenutno posebno česti sledeći tipovi prevara:
Pre svih tu su lažne poruke o pošiljkama. Pošta Srbije već duže upozorava na SMS, Viber, WhatsApp i e-mail poruke u kojima korisnik dobija obaveštenje da pošiljka nije isporučena, da treba dopuniti adresu ili platiti carinu, poštarinu ili neki drugi trošak. Klik na taj link vodi na lažnu stranicu koja oponaša Poštu i traži unos podataka sa platne kartice.
Takođe, pojavile su se i lažne poruke o navodnim kaznama, refundacijama ili dugovanjima. Tokom marta 2026. objavljeno je upozorenje na kampanju koja zloupotrebljava ime JP Putevi Srbije, gde korisnik dobija SMS o navodno neizmirenoj obavezi i biva preusmeren na lažnu stranicu koja prikuplja broj telefona i podatke sa kartice.
Tokom 2025. zabeležene su i kampanje koje su zloupotrebljavale naziv Air Serbia kroz lažne stranice za refundaciju troškova.
Treći način su poruke koje dolaze kao da ih je poslao neko koga poznajete. U februaru 2026. objavljeno je upozorenje na phishing kampanju usmerenu na korisnike WhatsApp-a, gde poruke stižu sa poznatih brojeva i pozivaju korisnika da glasa u navodnom takmičenju.
Klik na link može omogućiti napadaču da poveže svoj uređaj kao dodatni uređaj za pristup vašem WhatsApp nalogu, čime dobija pristup porukama i kontaktima i nastavlja da širi prevaru u vaše ime.
Posebno treba imati u vidu da se ovakve poruke veoma često otvaraju na mobilnim telefonima, gde je korisnicima teže da odmah provere punu adresu linka, detalje pošiljaoca ili sumnjive elemente na stranici.
Upravo zato su prevare preko SMS-a, WhatsApp-a i Vibera često veoma uspešne, jer se poruka otvara u hodu, na brzinu i bez dodatne provere. Kada god poruka traži hitnu uplatu, prijavu na nalog ili unos podataka, najbolje je da je dodatno proverite pre bilo kakve reakcije.
Neko vreme su bili aktuelni i lažni e-mail-ovi koji liče na službenu prepisku. Tokom 2025. zabeležene su kampanje u kojima građanima stižu lažni mejlovi i dokumenti predstavljeni kao zvanična prepiska državnih organa, sa falsifikovanim potpisima i pečatima. Napadači ovim porukama imaju za cilj da vas uplaše, navedu da otvorite prilog ili odgovorite na poruku.
Tokom prošle godine pojavile su se i lažne nagrade i bodovi. Narodna banka Srbije je 9. jula 2025. upozorila građane na SMS poruke u kojima se navodi da su ostvarili određeni broj poena i da mogu da preuzmu poklon, ali se potom na lažnom sajtu traži broj kartice, datum isteka i CVV/CVC kod. Posebno je opasno što takve poruke ponekad stižu u isti niz poruka gde se nalaze i ranije legitimne SMS poruke mobilnog operatora, pa deluju još uverljivije.
Pored ovih primera, važno je naglasiti da napadači sve češće kombinuju više kanala komunikacije kako bi ostavili utisak verodostojnosti. Tako, na primer, korisnik može prvo dobiti e-mail, zatim SMS sa sličnom porukom, a potom biti preusmeren na stranicu koja izgleda gotovo identično kao originalni sajt poznate kompanije. Upravo ta kombinacija poznatog vizuelnog identiteta, osećaja hitnosti i više paralelnih poruka čini savremeni phishing znatno opasnijim nego ranije.
Na koje znakove treba odmah da obratite pažnju
Link
Ovo je i dalje najvažniji detalj. Tekst poruke može da deluje uverljivo, logo može da izgleda originalno, a boje i raspored elemenata mogu biti gotovo isti kao na pravom sajtu. Ipak, adresa na koju vodi link često otkriva prevaru. Kada pažljivo pređete mišem preko linka, ili na mobilnom uređaju zadržite prst na linku na koji vas napadač navodi da kliknete, u najvećem broju slučajeva primetićete da naziv linka nema puno veze sa stvarnim domenom korisnika.
Pošta Srbije, na primer, izričito upozorava da napadači koriste domene koji liče na pravi domen, pa umesto posta.rs mogu koristiti varijante sa dodatim slovom, crticom ili drugim nastavkom.
Pošiljalac
Nije dovoljno da vidite samo ime koje stoji uz poruku. Potrebno je proveriti kompletnu e-mail adresu. Napadači često koriste naziv koji liči na legitimnu kompaniju, ali je pravi domen drugačiji. Nekad je razlika minimalna, pa se krije u jednom slovu, neobičnom nastavku domena ili potpuno nepovezanoj adresi.
Zahtev za hitnu reakciju
Skoro svaka uspešna phishing poruka pokušava da izazove paniku, osećaj hitnosti ili strah od posledica. Domen navodno ističe danas. Paket će biti vraćen. Kazna mora odmah da se plati. Nalog će biti ugašen. Uplata čeka samo još nekoliko minuta. Upravo je to obrazac na koji redovno upozoravaju i institucije i kompanije čije se ime zloupotrebljava u ovakvim kampanjama.
Unos poverljivih podataka
Ozbiljne kompanije neće od vas tražiti da preko slučajnog linka iz poruke unosite lozinku za e-mail, podatke sa kartice, CVV broj ili pristupne podatke za hosting i cPanel. Upozorenja na ovakve prevare posebno naglašavaju da ako neko zaista želi da vam isporuči nagradu ili paket, nisu mu potrebni podaci sa kartice samo da bi vam nešto poslao.
Prilog
Lažni dokument, PDF ili Word fajl može biti podjednako opasan kao i sam link. U bezbednosnim preporukama se redovno navodi da ne treba otvarati priloge elektronske pošte dobijene od nepoznatog pošiljaoca, posebno kada poruka pokušava da vas zastraši ili izazove brz odgovor.
Napredni (AI) phishing napadi
Pored klasičnog phishinga, poslednjih godina sve više pažnje privlače i prevare koje koriste sadržaj generisan uz pomoć veštačke inteligencije.
To mogu biti lažne glasovne poruke, audio snimci, video materijali ili poruke koje zvuče uverljivije nego ranije, upravo zato što su generisane ili dorađene naprednim alatima. U poslovnom okruženju to može izgledati kao hitan zahtev koji navodno šalje direktor, kolega, partner ili klijent.
Zbog toga je važno da se svaka neuobičajena instrukcija koja uključuje uplatu, promenu podataka, pristup nalogu ili slanje osetljivih informacija proveri dodatnim kanalom komunikacije.
Ukoliko želite više informacija na ovu temu, u jednom od naših ranijih tekstova na blogu objasnili smo Kako da ne postanete žrtva phishing prevare i Kako se zaštititi od sve naprednijih prevara.
Šta je spoofing i zašto je opasan za vlasnike domena
Jedan od razloga zašto phishing danas deluje tako uverljivo jeste to što napadači ne moraju uvek da koriste očigledno lažnu adresu. Često koriste spoofing, odnosno lažiranje pošiljaoca, kako bi poruka izgledala kao da dolazi sa legitimnog domena ili poznate adrese.
Zbog toga je za vlasnike domena veoma važno da imaju pravilno podešene SPF, DKIM i DMARC zapise. U stručnim preporukama se navodi da DMARC, u kombinaciji sa SPF i DKIM mehanizmima, značajno umanjuje rizik od prijema phishing poruka i pomaže u sprečavanju zloupotrebe domena.
DKIM potvrđuje da sadržaj poruke nije menjan, dok DMARC definiše kako server primaoca treba da postupi ako provera pošiljaoca nije uspešna. Najveći nivo zaštite postiže se kada su SPF i DKIM implementirani zajedno sa DMARC-om.
U praksi to znači sledeće: ako imate svoj sajt i poslovni e-mail na sopstvenom domenu, a niste pravilno podesili ove zapise, povećavate rizik da neko pokuša da šalje poruke u ime vaše firme. Tada ne trpi samo bezbednost, već i reputacija vašeg domena.
Zašto su forwarderi i filteri korisni, ali nisu zamena za zaštitu
Kada firma ima više adresa, kao što su info@, office@, prodaja@ ili podrska@, lako nastane haos u praćenju pošte. Tu forwarderi i filteri u cPanel-u mogu biti veoma korisni, jer omogućavaju da se poruke prosleđuju na centralnu adresu, raspoređuju po pravilima i lakše prate.
Međutim, važno je razumeti da forwarderi i filteri nisu zamena za bezbednosne mehanizme. Oni mogu da pomognu organizaciji pristigle pošte i smanjiti haos, ali neće sami po sebi rešiti spoofing, krađu naloga ili lažne stranice za unos lozinke.
Drugim rečima, dobro je da imate preglednu organizaciju pošte, ali je podjednako važno da domen bude tehnički zaštićen, da korisnici budu obučeni i da se sumnjive poruke proveravaju pre klika.
Kako da zaštitite poslovni e-mail i web sajt
Najvažnije je da uvedete nekoliko jednostavnih, ali doslednih pravila:
Nikada ne klikćite na link iz poruke samo zato što deluje hitno
Ako poruka tvrdi da treba da obnovite domen, proverite to direktno preko svog registrara ili hosting provajdera, tako što ćete sami otvoriti njihov sajt kroz browser i prijaviti se na nalog, umesto da koristite link iz poruke.
Uključite dvofaktorsku autentifikaciju gde god je moguće
U stručnim preporukama za zaštitu poslovnih naloga navodi se da dvofaktorska ili multifaktorska autentifikacija predstavlja dodatni sloj zaštite i može značajno otežati zloupotrebu naloga. To je posebno važno za poslovni e-mail, cPanel, CMS administraciju i servise za registraciju domena.
Podesite SPF, DKIM i DMARC na domenu
Ako firma šalje e-mail sa sopstvenog domena, pravilno podešeni SPF, DKIM i DMARC zapisi nisu napredna opcija, već osnovna zaštita.
Koristite spam filtere i pravila za obradu pošte
To neće zaustaviti svaku prevaru, ali može smanjiti broj sumnjivih poruka u glavnom sandučetu i pomoći timu da ih lakše prepozna.
Uvedite interno pravilo da se svaka neobična poruka proverava drugim kanalom
Ako stigne zahtev za uplatu, promenu računa, slanje pristupnih podataka ili hitnu obnovu neke usluge, proverite telefonom ili kroz ranije poznat kontakt, a ne odgovorom na sumnjivu poruku. U preporukama za zaštitu poslovne komunikacije posebno se naglašava važnost direktne provere zahteva za plaćanje i kupovinu.
Ograničite pristup
Nije svako u firmi dužan da ima pristup istim nalozima. Što manje ljudi ima administratorske privilegije nad hostingom, domenom i glavnim poslovnim sandučićima, to je i manji rizik.
Stalna edukacija zaposlenih
Pored tehničkih mera, veoma je važno da i ljudi koji koriste poslovni e-mail znaju kako ovakve prevare izgledaju u praksi. Dovoljno je da jedna osoba u firmi ne prepozna sumnjivu poruku, pa da posledice osete i ostali. Zato povremena edukacija zaposlenih, podsećanje na osnovna pravila i kratke interne provere sumnjivih poruka mogu biti jednako važni kao i sama bezbednosna podešavanja. Najbolji način da se zaštite je da naučite da prepoznate phishing email. Uradite phishing test.
Šta da uradite ako ste već kliknuli
Ako ste samo otvorili poruku, ali ništa niste uneli, i dalje budite oprezni, ali je najvažnije da ne nastavljate dalje. Ako ste kliknuli na link i uneli lozinku za e-mail, cPanel ili neki drugi nalog, odmah promenite lozinku i odjavite aktivne sesije gde je to moguće.
Ako ste uneli podatke sa platne kartice, odmah kontaktirajte svoju banku i zatražite blokadu kartice. U javnim upozorenjima banaka i kompanija koje su bile zloupotrebljene u ovakvim kampanjama jasno se savetuje da korisnici, ako su ostavili podatke sa kartice na lažnom sajtu, odmah kontaktiraju banku radi sprečavanja dalje zloupotrebe.
Ako sumnjate na kompromitovan WhatsApp nalog, proverite opciju Povezani uređaji i uklonite svaki nepoznati uređaj. To je jedna od konkretnih preporuka koja je objavljena i povodom aktuelnih kampanja usmerenih na korisnike ove aplikacije.
Zaključak
Phishing danas nije samo tehnički problem, već problem pažnje, navike i procedura. Napadači više ne računaju na to da ne znate šta je internet, već na to da ste zauzeti, da radite više stvari odjednom i da ćete u trenutku prevideti detalj koji ih odaje.
Zato je najbolja zaštita kombinacija tri stvari: tehnička zaštita domena i e-mail sistema, pregledno i pravilno upravljanje poslovnim e-mail-ovim i osnovna obuka ljudi koji koriste te email naloge.
Ako imate sajt i poslovni e-mail, posebno je važno da ne čekate incident da biste reagovali. SPF, DKIM i DMARC, dvofaktorska autentifikacija, pravilno podešeni filteri, razumno korišćenje forwardera i oprez prema hitnim porukama danas su minimum odgovornog poslovanja na internetu.
