Prednosti i mane serverless arhitekture

3 јуна, 2020

U našem prošlom tekstu na temu serverless arhitekture upoznali smo vas sa osnovnim pojmovima vezano za ovaj koncept. U ovom tekstu ćemo malo pojasniti koje su to prednosti i mane serverless arhitekture.

Prednosti 

Sa tehničkog, ali i sa poslovnog aspekta, prednosti serverless arhitekture su prilično očigledne: više urađenog posla na jednostavniji način – nema potrebe za dugotrajnim procesima koji usporavaju razvoj i izvršavanje nekog programa. To znači manje potrošenog dragocenog vremena i ljudskog rada potrebnog za razvoj, testiranje, održavanje i ostale aktivnosti na serveru.

Jeftinija od tradicionalnog server hostinga

Kao što smo već pomenuli, serverless arhitektura omogućava plaćanje servisa po zahtevu, što je veoma korisno za zahtevnije klijente i kompanije sa manjim budžetom. Ovaj pristup uvodi i dosta novina na polju korišćenja sličnih servisa, pa verujemo da će ovo biti model na koji će preći mnogi provajderi usluga serverless arhitekture.

Skalabilna

Možete početi kao manja kompanija koja u početku ima male zahteve i potrebe, a nastaviti kao veća kompanija kojoj su u međuvremenu porasli poslovni i tehnički zahtevi. Sa tradicionalnom arhitekturom ovo bi značilo kupovinu novih servera i prateće opreme, odnosno ulaganje u skupu opremu, kao i angažovanje u nove zaposlene koji bi opremu održavali. U serverless arhitekturi nema potrebe za ovakvim troškovima, jer lako možete preći na viši nivo tehničkih karakteristika. Time mnogo dobijate na fleksibilnosti i štedite značajna finansijska sredstva.

Niži troškovi za ljudske resurse

Kao što ne morate da potrošite mnogo novca na hardver, isto tako ne morate da plaćate inženjerima i tehničarima za njegovo održavanje. Nije da zagovaramo smanjenje broja zaposlenih, ali vam serverless arhitektura ostavlja mogućnost da ukoliko to nije neophodno, ne angažujete dodatne resurse za potrebe održavanja serverske infrastrukture ako to nije vaša primarna delatnost. Taj trošak je umesto toga prebačen na vašeg provajdera tih servisa, pa vi možete uštedeti i na ovoj strani.

Mogućnost fokusiranja na klijenta

Uštedu na resursima i troškovima koje bi inače morala da uloži za održavanje servera, kompanija može usmeriti na poboljšanje karakteristika svojih proizvoda i učiniti ih pogodnijim za zadovoljenje potreba svojih klijenata. Ovo je veoma konkretna vrednost koju je veoma lako prepoznati.

Virtuelni asistenti i chatboti

Korisnici koji koriste četove i virtuelne asistente online očekuju odgovore u realnom vremenu i što je pre moguće, što serverless arhitektura i omogućava. Takođe, neki servisi kao što je FaaS omogućavaju prilagođavanje narastajućem broju korisnika aplikacije, a samim tim i funkcija koje aplikacija treba da izvrši.

Nedostaci

Zavisnost od provajdera

Kada provajderu posredno omogućite da kontroliše vaše poslovanje, morate se držati njegovih pravila i tehničkih zahteva prema kojima ste razvijali kod, a to može biti izuzetno nezgodna situacija, pogotovo ako u nekom trenutku poželite da pređete na nekog drugog provajdera. Isto se odnosi i na programske jezike: trenutno samo Node.js i Python programeri imaju slobodu izbora između postojećih opcija za serverless arhitekturu.

Kriva učenja

Možda će vam biti teško da brzo usvojite neophodna znanja vezano za serverless arhitekturu, čak i uz podršku sveobuhvatne dokumentacije i pomoći developerske zajednice. Zbog toga je poželjno potražiti pomoć profesionalaca sa iskustvom u  radu sa alatima serverless arhitekture.

Nije namenjena za dugoročne zadatke

Serverless arhitektura je namenjena za zadatke cije je vreme izvršavanja kratko i koje se odnosi na funkcionalnost čija je namena realtime odgovor kao što je web stranica. Postoje funkcije koje su dugotrajnije ali se moraju deklarisati i pozvati kao takve jer ove funkcije obično ne rade teže izvršavanje već isporučuju podatke. Dobar primer ovoga je video sadržaj. Ako imate ovakve potrebe moraćete da razmislite kako najefikasnije da obradite ovakve zahteve.

Upotreba serverless arhitekture

Trenutno većinu korisnika serverless arhitekture čine startap kompanije koji traže mogućnost da bezbolno skaliraju i što više spuste inicijalne troškove. Pored toga, serverless arhitektura se pokazala kao savršen pristup za aplikacije koje se ne pokreću stalno, već imaju periode neaktivnosti i sa druge strane periode pikova u radu.

Internet of Things aplikacije

Priroda odgovora u realnom vremenu za pristup serverless arhitekturi deluje sjajno kod nekih IoT aplikacija i potpuno neprihvatljivo kod drugih. Imajte na umu da je moguć i verovatan slučaj prekida interneta tipa gubljenja wireless konekcija koja bi za neke IoT aplikacije bila katastrofalna.

 

Zaključak

Kao što vidimo, serverless arhitektura svakako donosi mnogo toga novog i pre svega dobrog, ali dolazi i sa gomilom ograničenja i izazova.

Usvajanje serverless arhitekture ne znači samo tehničku promenu već i promenu načina razmišljanja. Za mnoge kompanije koje rade na tradicionalnim serverima migracija će biti bolna i neće biti toliko isplativa kao što to može biti slučaj sa startap kompanijama koje počinju od nule.

Mnogi predviđaju da će serverless arhitektura dostići neku značajniju primenu za 2 do 5 godina, zajedno sa mašinskim učenjem, VR i IoT. Tehnologija je već dostupna, ali je sada na redu sagledavanje širine moguće praktične primene i proširenje tehničkih karakteristika ovog modela.

Do tada ostaje da ispratimo na koji način će odragovati kompanije i u kojoj meri će biti spremne da svoje poslovanje usmere ka serverless arhitekturi.

Bez komentara

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *