Web servisi vs API

I web servisi i API-ji su od velikog značaja za modernu softversku arhitekturu, ali važno je imati u vidu da iako se ovi termini preklapaju, u osnovi nisu isti.

Zato ćemo u ovom tekstu objasniti koja je razlika između web servisa. Prvo ćemo pojasniti oba pojma, a zatim ih uporediti i predstaviti razlike.

Šta je API?

Interfejs za programiranje aplikacija (ili skraćeno API) je softverska komponenta koja omogućava dvema inače nepovezanim aplikacijama da međusobno komuniciraju. Rezultat ove komunikacije je povećana funkcionalnost same aplikacije.

API se sastoji od standardizovanih pravila i funkcija koji određuju koji podaci mogu da se uzimaju ili menjaju u okviru aplikacije, kao i kako se taj proces odvija. API-ji omogućavaju integraciju među aplikacijama, jer čine dostupnim neke unutrašnje podatke aplikacije koje developeri mogu da koriste.

Postoji nekoliko arhitektura softvera kojih se developeri pridržavaju da bi kreirali API. Najpopularniji je Representational State Transfer (REST) ili Simple Object Access Protocol (SOAP). Postoje neke razlike između njih, ali oba imaju zajednički cilj. API arhitekture standardizuju API-je, osiguravajući da oni mogu da komuniciraju koristeći standardne jezike i procedure.

Dok su neki API-ji otvoreni (besplatni i javno dostupni), drugi su privatni. Drugim rečima, neki su dostupni samo uz plaćanje za njihovo korišćenje.

Nekoliko praktičnih primena API-ja su:

• Integracija aplikacija: API-ji omogućavaju aplikacijama da komuniciraju i razmenjuju podatke međusobno. To čini integraciju različitih aplikacija i sistema mnogo jednostavnijom i efikasnijom.
• Razvoj aplikacija: API-ji omogućavaju developerima da koriste funkcije i usluge koje su dostupne putem API-ja u svojim aplikacijama. To olakšava razvoj aplikacija jer developeri ne moraju da razvijaju sve funkcije i usluge od nule.
• Mobilne aplikacije: API-ji se često koriste u razvoju mobilnih aplikacija kako bi se pristupilo podacima i funkcijama na serveru.
• Elektronska trgovina: API-ji se često koriste u elektronskoj trgovini kako bi se razmenili podaci o proizvodima, inventaru i narudžbinama između prodavaca i kupaca.
• Finansijske usluge: API-ji se koriste u finansijskim uslugama za pristup bankovnim podacima, razmenu valuta, praćenje tržišta i druge funkcije.
• Marketing: API-ji se koriste u marketingu za razmenu podataka između aplikacija koje se koriste za marketing, kao što su alati za upravljanje kampanjama, društvene mreže i druge.

Klasičan primer primene API-ja je recimo aplikacija za prikazivanje vremenskih podataka. Takva aplikacija ne generiše podatke sama – ona jednostavno zahteva ove informacije od API-ja koji joj isporučuje te podatke. Taj API iz će povezati softver koji prikuplja i čuva podatke sa aplikacijom na vašem računaru/telefonu koja vam prikazuje da će sutra padati kiša.

Prednosti API-ja

Evo nekih od mnogih prednosti API-ja.

• poboljšava povezanost
• podržava tradicionalne radnje kreiranja, čitanja, ažuriranja, brisanja (CRUD).
• radi sa HTTP metodama PUT, POST, DELETE i GET
• izlaže podatke browseru
• zasnovan je na HTTP-u, koji možete da definišete i izložite na REST-ful način

Nedostaci API-ja

Kao i svaka softverska komponenta, API-ji imaju neke potencijalne nedostatke. Evo na šta treba da obratite pažnju kada radite sa web API-jima:

• kreiranje API-ja oduzima mnogo vremena i potreban vam je vešt developer
• održavanje je skupo
• potencijalno može doći do pada servisa

Šta je web servis?

Web servis je resurs koji je dostupan preko Interneta. Važan je jer pruža funkcionalnosti koju mogu da koriste neke druge aplikacije, kao što su procesiranje online plaćanja, logovanja i skladištenje podataka.

Ova kolekcija protokola i standarda se obično koristi za razmenu podataka između aplikacija ili sistema. Prema World Wide Web Consortium-u (W3C), web servisi „obezbeđuju standardno sredstvo za interakciju između različitih softverskih aplikacija, koje rade na različitim platformama i/ili framework-ovima.

Web servisi se odlikuju velikom interoperabilnosti i proširivosti, zahvaljujući upotrebi XML-a. Mogu se kombinovati na labavo povezan način kako bi se postigle složene operacije.

Pošto web servisi omogućavaju softverskim aplikacijama da rade u tandemu (čak i kada su izgrađene na različite načine), korišćenje različitih web servisa pomaže developeru da kombinuje mnoge funkcije bez potrebe da ih sve kodira.

Ako ste upoznati sa servisno orijentisanom arhitekturom (SOA), verovatno znate koliko su web servisi važni. SOA deli softverske funkcionalne aplikacije na modularne usluge povezane preko mreže. Takođe, SOA omogućava ponovnu upotrebu iste funkcije u više aplikacija. Na taj način neće biti potrebe da bilo šta ponovo kodirate.

Ipak, važno je da imate u vidu da web servisi zahtevaju mrežu za interakciju, a ova umrežena komunikacija se obično postiže zahvaljujući SOAP-u. SOAP kodira podatke u XML-u, uobičajenom jeziku za označavanje za skladištenje i prenos informacija, i šalje ih putem HTTP-a, istog protokola koji isporučuje web stranice sa web servera u browsere. Aplikacija šalje XML zahtev servisu i odgovara odgovorom formatiranim u XML-u. Web servisi takođe mogu da prate REST principe — ali SOAP je češći.

Prednosti web servisa

Postoji mnogo razloga za korišćenje web servisa. Evo nekih od najpopularnijih:

• web servisi postoje nezavisno
• pomažu u otklanjanju problema interoperabilnosti nudeći aplikacijama drugačiji način povezivanja podataka
• omogućavaju komunikaciju i razmenu podataka
• povećavaju brzinu komunikacije unutar organizacije i spolja (po želji)
• jednostavni su za upotrebu (i ponovnu upotrebu)
• podržavaju Agile

Nedostaci web servisa

Kao što postoje neke nedostaci API-ja, postoje i nedostaci web servisa. Evo nekih od najčešćih:

• ne možete da iskoristite nove razvoje weba kao što su semantički web i AJAX XML HTTP zahtev
• HTTP protokol može biti nepouzdan
• kada je servis kreiran za rad sa različitim klijentima, postoji potražnja za specijalizacijom
• nije dostupan iz browsera

Hajde sada da vidimo i neke od glavnih karakteristika web servisa.

Iako API-ji i web servisi mogu da olakšaju prenos podataka između aplikacija preko interneta, oni nisu isti i termini ne bi trebalo da se koriste naizmenično u svakom slučaju. Ključna razlika je u tome što su web servisi vrsta API-ja: Svi web servisi su API-ji, ali nisu svi API-ji web servisi.

‘API’ je šira kategorija jer se, po definiciji, odnosi na bilo koju softversku komponentu koja deluje kao posrednik između dve inače nepovezane aplikacije.

Pošto su web servisi dizajnirani da dele podatke sa drugim nepovezanim aplikacijama, to ih kvalifikuje kao API-je. Međutim, web servis je samo način na koji možete da implementirate API.

Hajde da vidimo onda po čemu se web servis razlikuje od drugih tipova API-ja koji se danas koriste.

Komunikacija preko mreže

Značajna razlika između web servisa i API-ja je u tome što komuniciraju različito. Za komunikaciju, web servisi koriste sistem koji povezuje dve ili više softverskih aplikacija na različitim mašinama, koji se nazivaja mreža. Ova mreža je najčešće internet.

Sa druge strane, API-ji ne moraju obavezno da koriste mrežu. Naravno, mogu je koristiti, ali mogu funkcionisati i van mreže. Na primer, dve aplikacije na istom računaru mogu da se integrišu preko API-ja. U tom slučaju i dalje možete da prenosite podatke između njih, bez mreže.

Ograničena dostupnost

API-ji se mogu podeliti na tipove na osnovu njihovog opsega korisnika. Neki API-ji dozvoljavaju developerima da rade sa njima uz ograničeni nadzor, dok su drugi dostupni samo klijentima koji su platili za njihovo korišćenje.

Nasuprot tome, web servisi su dostupni samo onima kojima je odobren pristup. Ovo omogućava vlasnicima web servisa veću kontrolu nad tim ko pristupa podacima i kako koristi servis i njegove funkcije.

Arhitektura i format

API može da se pridržava različitih dizajna, uključujući REST, SOAP, XML-RPC ili JSON-RPC. S druge strane, web servisi se obično drže SOAP-a jer ima tendenciju da bude sigurniji i bolji u očuvanju integriteta podataka od drugih.

Glavni kompromis je što je SOAP strožiji u svojim zahtevima od RESTful dizajna, što ga čini težim u smislu količine koda. Zato web servis može da sadrži principe iz REST-a ili XML-RPC-a.

Web servisi takođe mogu da koriste XML format za kodiranje podataka, dok API-ji generalno mogu da koriste bilo koji jezik za skladištenje podataka.

Razlike između API-ja i Web servisa

Iako su slični u svojoj osnovi, postoje neke razlike između web servisa i API-ja:

• Protokoli: Web servisi koriste SOAP (Simple Object Access Protocol), REST (Representational State Transfer) i druge protokole, dok API-ji uglavnom koriste REST i JSON (JavaScript Object Notation) protokole.
• Format podataka: Web servisi koriste različite formate podataka, uključujući XML (Extensible Markup Language) i JSON, dok API-ji uglavnom koriste JSON.
• Način komunikacije: Web servisi koriste protokole za pristup i obradu podataka, dok API-ji omogućavaju pristup funkcijama i podacima na način koji je sličniji pozivanju funkcije.
• Upotreba: Web servisi se uglavnom koriste za pristup podacima i izvršavanje složenih procesa na serveru, dok API-ji se koriste za pristup funkcijama i servisima koji se izvršavaju na serveru.
• Klijent-server arhitektura: Web servisi su često zasnovani na klijent-server arhitekturi, dok API-ji mogu koristiti i druge arhitekture.

U suštini, web servisi su programi koji se izvršavaju na serverima i omogućavaju komunikaciju između aplikacija, dok su API-ji interfejsi koji omogućavaju pristup funkcijama i podacima na serveru. Iako su često korišćeni na slične načine, razlike u protokolima, formatima podataka i načinima komunikacije čine ih različitim tehnologijama.