usteda na cloud servisu

Ušteda stiže iz oblaka

July 22, 2014
Vladimir Cerić

Nema boljeg načina da nekoga uverite u kvalitet i funkcionalnost nekog tehnološkog koncepta od toga da mu na konkretnom primeru prikažete sve njegove prednosti.

Velike IT kompanije najčešće domaćim korisnicima pokazuju studije slučaja primene cloud computinga sa daleko razvijenijih tržišta, pa onda ne čude komentari „lepo je što je korporacija sa 10.000 zaposlenih uštedela tolike pare prelaskom u cloud, ali daleko je to od mene i Srbije“. Međutim, ako koristite najnovija IT rešenja i imate iole kompleksniju infrastrukturu, uštede su itekako moguće i u Srbiji i nimalo zanemarljive.

Za primer uzmimo zamišljenu firmu koja ima 30 zaposlenih i koristi računare na pravi način, dakle ne za Solitaire i Facebook. Pored uobičajenih Office alata, tu je obavezno i barem jedna poslovna aplikacija, a značajno mesto zauzimaju i rešenja za komunikaciju, pre svega email server. Da bi to sve funkcionisalo iole pouzdano i bezbedno, ne treba zaboraviti i domensko okruženje i rešenja za zaštitu, a i poslovnu dokumentaciju treba smeštati na sigurno mesto, najčešće neki fajl server.

Prevedeno u konkretne zahteve, ovoj firmi su potrebna barem dva solidna servera, jedan kao domenski kontroler i eventualno lokacija za smeštanje fajlova, dok se na drugom „vrti“ poslovna aplikacija uz dodatak rešenja za upravljanje bazama podataka. Situaciju dodatno komplikuju sistemi za komunikaciju, koji mogu uvesti čak i treći server u kombinaciju, a ako rukujete velikom količinom podataka oni se moraju smeštati na zasebne storage sisteme, sa izdvojenim backup sistemima. Sveukupno, samo u hardveru smo dobili sasvim solidan iznos, a gde su tu troškovi licenci za servere, poslovni softver, korisničke licence, CAL-ove, koji mogu biti i višestruko veći.

Brojke dovoljno govore

Kad se podvuče crta, situacija je sledeća: dva „čistokrvna“ servera – ukupno oko 5000 evra, adekvatno rešenje za storage i backup, koje uključuje i hardver i licence – još oko 1500 evra. A do softvera još nismo ni došli. Za ova dva fizička servera potrebna su vam dva Windows Servera, pored njih i jedan SQL Server za poslovnu aplikaciju, a na to sve dodajte i 30 CAL-ova, i eto nas na skoro 9000 evra samo za osnovnu softversku konfiguraciju.

Neko će prigovoriti „čemu vlasnički softver, zašto ne Open Source?“. Red Hat Enterprise Linux Server, standardna jednogodišnja pretplata – 799 dolara, dakle samo 276 dolara manje od Windows Servera u verziji Standard 2012 R2. Naravno, mogu se koristiti i besplatna Open Source rešenja, ali i dalje ne možete pobeći od troška nabavke hardvera, koji nije mali i dolazi u trogodišnjim ciklusima, jer ne treba čekati da se server pokvari da počnete da razmišljate o njegovoj zameni. Povrh svega, taj sistem neko mora i da održava, što je važan segment u svakoj računici.

Problemi ovakve postavke sistema su dobro poznati: već samo uvođenje je skup posao, a njegovo održavanje još skuplje i komplikovanije. I kada dođe do kvara ili pada sistema, cela firma stoji. A svaki vlasnik firme zna koliko je to pogubno za posao.

Šta je rešenje?

Neki od elemenata infrastrukture, kao što je domenski kontroler, se ne mogu izmestiti sa lokacije korisnika u cloud, ma koliko brzu Internet konekciju imali. Ali praktično sve ostalo može. Hibridno okruženje, u kojem se bazna infrastruktura nalazi na centralnoj lokaciji korisnika, a kompletan poslovni softver na serverima cloud hosting provajdera, je lako ostvariva čak i u domaćim uslovima.

Brza Internet veza je postala dostupna svima, tako da se prelaskom na cloud standardne glavobolje kao što su održavanje servera, patch-ovanje softvera ili backup mogu u potpunosti prebaciti na stranu provajdera. Ako znamo da oni standardno daju garanciju na pouzdanost rada sistema od 99,99 %, što prevedeno u konkretno vreme znači ne više od par minuta na godišnjem nivou kada sistem nije raspoloživ, jasno je da problema sa dostupnošću ključnih poslovnih aplikacija više neće biti. Pored toga, tim aplikacijama će se lakše i brže pristupati i sa bilo koje udaljene lokacije, kao i sa mobilnih uređaja, što daje potpuno nov kvalitet ovakvoj postavci IT sistema.

Da probamo da to sve prevedemo i u neke cifre. Ako uzmemo onu našu zamišljenu firmu i mCloud konfigurator, dobijamo sledeće: cena iznajmljivanja jednog prosečnog mCloud Windows servera se kreće od 500 evra na godišnjem nivou. Dakle, za cenu kupovine dva servera, koje ćete sami morati da instalirate, održavate i zamenite posle tri-četiri godine, dobićete pet godina iznajmljivanja servera, uz mesečno raspoređene troškove, kod kojih su problemi održavanja, dostupnosti i backupa rešeni. Naravno, sve zavisi od vaših potreba, ali i iz ovako grube računice je više nego jasno da prelazak na cloud donosi značajne uštede.

Tu je i dodatna fleksibilnost, gde kapacitete iznajmljenog cloud sistema proširujete kako vam se povećavaju i zahtevi (broj zaposlenih, obim poslovanja…), ali isto tako ih i smanjujete kad vam više nisu potrebni. Dakle, kao što ste videli na ovom zamišljenom, ali zapravo vrlo realnom primeru, priča o cloud computingu i njegovim prednostima i uštedama koje donosi nije samo bajka iz udaljene galaksije poslovanja razvijenih zemalja, već realnost, i to ovde u Srbiji.

Bez komentara

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

mCloud mailing lista
Da li želiš da se prijaviš na mCloud mailing listu i svake nedelje dobijaš informacije o našim tekstovima na blogu i novostima iz mCloud-a?
Nemoj više prikazivati